..::Стара Планина

     Планински  врхови  и  речни  извори  одвајкада  су  сматрани  светим местима, стаништима  разних
божанства  и  митских  бића. Стара Планина   се  налази  у  средишњем  делу  Балканског полуострва,
површине  од  1500 km2  у  дужини од 160 km, са највишим врхом од 2169 m н/в (Миџор), представља
природну  источну  границу са  Бугарском. Стара Планина је прави рај за флору и фауну (боровница,
брусница, полегла клека и остало лековито биље и гљиве, срна, дивља  свиња,  дивља мачка, лисица,
куна,  јазавац, зец).  Издвојили  би  Риђег  Мишара, који  је  реликт међу птицама у Србији. У области
Старе  Планине  нема  већих   индустријских  постројења.  У   циљу  очувања   природног   амбијента,
власти  Србије  и  Бугарске  активно  сарађују на  пројектима  очувања аутентичног амбијeнта Старе
Планине  (заштиђени  природни  резерват  маркантних  стена).

     Развојни потенцијали и пројекти  -  Према  експозицији  и нагибу,  а нарочито великим висинским
разликама  (од  1100  до  2000  метара)  и  трајању  квалитетног  снега,  главни  потенцијал је Алпско
скијање. На Старој Планини  је могуће  изградити систем  повезаних алпских  скијашких стаза, укупне
дужине око 70 km,  међу којима има и оних на којима се могу организовати такмичења за Светски Куп
у  свим алпским  дисциплинама. Терени  у погодни и за Нордијско скијање. Влада Републике Србије је
2002.  године  просторним  планом  уврстила  урбанистички  пројекат  изградње  хотела,  ски  стаза и
жичара  на  Старој  Планини  у  50  најзначајних  извозних  потенцијала,  а  још  1996. године  Стара
Планина  је  просторним  планом  Србије  верификована  као  најзначајнији  и највећи  потенцијал за
развој   зимског   туризма   у   Србији.   За   изградњу   капацитета   заинтересовани   су  и  инострани
инвенститори,  посебно  Шведска  скијашка  федерација  "ФИС".  Према  пројекту туристички центар
"Бабин Зуб" располагаће са 1200 кревета у више хотела, на више локација са око 40 km жичара и 70
km стаза за Алпско и Нордијско скијање, које ће моћи да прихвати преко 15000 скијаша.

    Клима, снежни покривач  -  Типична  планинска  клима, са свежим  јутрима и вечерима, и топлим и
сунчаним  данима у  току лета, са  бујном  вегетацијом и са  правом  оштром и хладном зимом са доста
снежних  падавина. Најквалитетниј снежни покривач је преко 120  дана годишње. Снежне падавине
су најинтензивније у децембру, јануару и фебруару. Први снег падне у периоду од 16. октобра до 16.
новембра, а последњи у периоду од 16. априла до 16. маја.

    Реxaбилитација - Подручије  Бабиног  зуба  на  Старој   Планини   има  климатске  карактеристике
висинског појаса, те са аспекта природних лековитих чиниоца благотворно делује као климотерапија
код  деце, са  повољним  утицајем  на  ток  одређених болести: хронична обољења дисајних  органа,
инактивне  форме  плућне  туберкулозе,  бронхијалне  астме,  хипохромне  анемије  и  других дечијих
болести, као и за рековалесценцију после тешких болeсти код како деце тако и одраслих.

     Туризам  -  Стара  Планина  је  пространство  нетакнуте  природе,  богата   речним  извориштима,
вредним архаичним селима, мaнастирима и црквама. Погодна за лов и риболов, изванредни услови  за
спортске припреме и рекреативне активности, алпски и остали зимски спортови и све активности које
доприносе  стицању  физичкe  кондиције  и  психолошку  релаксацију,  као  и  за  јачање одбрамбене
снаге организма.

Посебно треба издвојити:

1. еколошки туризам
2. културолошки туризам
3. сеоски туризам
4. планински бициклизам
5. ловни туризам

     Манастир  Светог  Ђорђа  се  налази  недалеко  од  села  Темска  на  самом  почетку  кањона  реке
Темштице. Саграђен је 1576.године са три полукружне апсиде изнад којих доминира купола. Манстир
је осликан фрескама са ликовима Цара уроша, деспотице Ангелине.

     Манастир Свети Јован Богослов  у  селу  Поганову или Манастир Поганово налази се 25 km јужно
од Пирота. Ктитор Манастира је Константин Драгаш, саграђена је 1395. године. Црква је живописана
1499. године: алегоријски приказ учења Светог Јована Златоустог и Јована Богослова.